Eko urbane priče

prica27

Vrabac u ruci: II poglavlje by Zile & Iva

On:

Raspadao sam se kao grudva u mikrotalasnoj dišući joj zavrat. Ponovo sam čovek! Nataša je znala kako da me zadovolji ali nisam više bio lud za njom. Od kad smo raskinuli, što je cirka par meseci, koristi me za seks. Ne volim kad žene to rade tako napadno kao ona. Čeka dok ne nađe novu granu za koju će da se uhvati, a na mojoj se lagano klima. Još me je ujela za usnu i sa kesom leda na njoj pratim je do vrata. Agresivna je. Zato što zna kako sa mnom. Treba to izprašiti odavde po kratkom postupku! I još mi je smestila da ne mogu malu da pozovem narednih nedelju dana zbog zečije usne. Proračunata orangutanka! Moram ovo da saniram pod hitno.

Stajali smo na vratima, a ona na je vrhom cipele nameštala otirač na sredinu praga. Opsesivno kompulzivni poremećaj. Kladim se da je proveravala i kvaku dvadeset puta, pre polaska od kuće. Gledao sam je sa poluosmehom, smišljajući kako da joj kažem da je ovo naše poslednje gledanje. Trepnuo sam i na trenutak mi se učinilo da skida rukavice koje je tek bila navukla i savija se na dole. What a fuck?!

Bio sam samo u boksericama, ali sam osetio da i one nestaju pod njenim prstima. Uhvatila me je panika, pošto nisam imao nameru da urušim tek sagrađene temelje svog ugleda mladog dečijeg psihologa. Sem toga, nisam želeo da mali Veljko iz stana preko puta izleti i zatekne me u ovakvom položaju, taman posla njegova baka koja ga je čuvala radnim danima. Bio sam hrabar, i po malo lud kad su devojke u pitanju. Ipak ne nepristojan. Naročito ne na domaćem terenu. Želudac mi se zgrčio kao detetu koga je keva uhvatila sa rukama u tegli džema, ali je nestala sa prvim nagoveštajima erekcije. Grčevito sam se uhvatio za dovratnik, dok mi nisu pobeleli prsti od pritiska, fiksirajući oči na stan preko puta i nastojeći da njime zadržim njegove stanovnike sa druge strane. Nataša je cedila i poslednji atom snage iz mene, i taman kad sam zaboravio na promaju koja vuče, i ledena stopala, zatvorio oči i bio na dohvat vrhunca, prestala je. Pogledala me je zagonetno, ustajući, namigla i otišla da pozove lift. Stajao sam izbezumljeno napaljen i napaljeno izbezumljen bez mogućnosti da se pomerim. Ušla je u lift, video sam sa kojom sporošću popravlja frizuru u ogledalu i pritiska dugme za prizemlje. E nećeš majci! Potrčao sam za njom, uleteo pre nego što su se vrata bešumno zatvorila, pritisnuo znak STOP i dohvatio je u još jedan strastveni poljubac. To je i očekivala, zašto da je izneverim! Izazvala me je, i sad je plaćala za to. Okrenuo sam je od sebe, prislonio na ledeni metal, video sam kako se čvrsto držala svojim dugačkim rukama, i uzeo je za 3 minuta. Nisam bio glup da upadnem u njenu zamku, i napravim joj dete, ono što sam imao da kažem, rekao sam po zidu lifta. Otkočio sam, otvorio vrata i vratio se u stan, pravo u kupatilo po sredstvo za pranje prozora, pa u kuhinju po ubruse. Ponovo sam stajao bos u hodniku, dozivajući lift, ušao u njega, poprskao sredstvo na bazi alkohola, i obrisao svoje nesuđene naslednike. Vratio sam se u stan sa osmehom. Nešto ledeno mi je kvasilo stopala, kesa sa ledom koja mi je ispala iz ruke. Zatreptao sam još par puta slušajući Natašu koja mi je govorila da je našla dečka i da više neće dolaziti. Ispratio sam je do lifta, omađijan fantazijom od malopre, osetivši u nosu miris alkohola kojim je čistačica očistila hodnik.

Zaključavajući, ponovo sam zgazio u ledenu vodu, i otišao po krpu. Čučeći, brisao sam brzo, pre nego što mi se digne hrastov parket, koga sam tek bio ugradio. Tu, kod ulaznih vrata, ispod fotelje na kojoj je dremao moj pas Beks, lezalo je nešto što tu ne pripada. Zavukao sam ruku i izvukao roze ukoričenu sveščicu, nalik onima u kojima smo u gimnaziji upisivali nepoznate latinske reči. Nisam hteo da zavirujem, znao sam kome pripada. Kako li je samo ispala, mislio sam, dok sam se vraćao sa tuširanja i oblačio čistu trenerku. Gurajući u stranu svoj pokisli ponos koji mi izbija dah iz grudi svaki put kad pomislim nanju, setio sam se da je pre polaska sela na ivicu fotelje, vukući Beksa za uči, i mazeći ga po belim flekama po grudima, dok je ovaj moj nesrećnik drhtao, plašeći se i sopstvene senke. Jednom mi se čak desilo da ga izvedem na Novi Beograd u park, gde je devojka na klupi pored izvadila čivavu, ili nekog sličnog pacovčića, pa kad je videla ovog mog kako crkava od straha, ona je pozvala svog malog psa rečima:

- Mimi dođi, nemoj da plašiš kucuuu! živ blam me je pojeo. Od tad radim sa njim na oslobađanju od straha od lepih devojaka i minijaturnih pasa.

Spremio sam sebi špagete za večeru i cirkajući pivo, poslao sam joj poruku:

- Šta radiš večeras?

- Idem u bioskop , odgovorila je.

- Sa mnom?

- Možda drugi put...

- Pih, ti udvarači ti nisu ni do kolena! Srećni su kao male kuce kad te uhvate za ruku u Domu Sindikata!

- Možda bi ti bio još srećniji da si na njihovom mestu?

- A možda bi ti volela da zadržim ovo što si zaboravila kod mene?

Nije bilo odgovora. Glupa masica nije skontala.

Ona

Dan sam provela šetajući po gradu. Ima nečega oslobađajućeg u besciljnim šetnjama, u osećaju samoće u gomili ljudi, u prepunim izlozima i sniženjima koja mame da žena kupi sve što joj treba i sve što joj ne treba. To je savršeno begstvo od horde nepoželjnih misli, a upravo takve su me opsedale ovih dana. U prodavnici donjeg veša sam provela čitav sat tražeći neki kompromisni model, nešto što bi bilo izazovno i ujedno udobno. Muškarcima je lakše, za njih je komfor kanon, oni ne moraju da se utežu u korsete i sintetičke tange koje jedva da su udobnije od bodljikave žice. Ne moraju da poput derviša hodaju na previsokim štiklama Skadarskom nabadajući svaki korak. Mi nemamo taj luksuz. Udobne duboke bele pamučne gaće se u njihovom svetu zovu babske i tu je kraj. Ne vredi objašnjavati im da je takvo rublje poželjno jer može da se otkuva tokom pranja, da štiti jajnike...ne, to su babske gaće i gotovo. Model sa zekama, medama ili nečim sličnim govori da im je pod karlicom nedorasla mamina ćera, ne zastanu ni sekund da razmisle da je to pokušaj kompromisa, da su zeke tu tek da se odbrane od sutrašnje priče sa ortacima uz pivo o „onoj sisatoj što nosi babske gaće“. Samo zastanu na tren i upitaju: „Verovatno još uvek čuvaš Barbike?“ Preturala sam po policama uporno tražeći komplet u kome bih mogla da provedem nekoliko sati, ali nije išlo. Dugo sam mislila da takav veš kreiraju muškarci trudeći se da bude što neudobniji da bi se nesrećne žene što pre skinule. Posle sam saznala da uglavnom žene kreiraju ženski veš. Poturice!

Begstvo od neželjenih misli nije uspelo. Jedna od njih me je sustigla u kabini u kojoj sam probala neki korset koji je više ličio na neku srednjevekovnu spravu za mučenje nego na bilo šta drugo. Iz ogledala me je gledala skoro pa bivša devojka, uskoro ženica, čije su se grudi posvađale sa gravitacijom. Daleko od toga da su oklembešene, ali ne stoje onako ponosito kao pre par godina. Počelo je. I dupe! Gospode Bože, dupe mi je ogromno. Korset koji je na pre par minuta stajao na lutki kao esencija ženske seksualnosti se oklembesio prateći linije mog tetkastog tela. Tada mi je sinula poražavajuća misao: Imam dvadeset i nešto godina, bolje od ovoga neću nikada izgledati. Spolja možda, postoje razni steznici i druga ortopedska pomagala za borbu sa vremenom, ali u situacijama „jedan na jedan“ kada je najbitnije bićemo samo moje nekada ponosne grudi, debelo dupe i ja. Seks će se prorediti. Najpre jednom nedeljno. Pa jednom mesečno. Jednom godišnje. I to pod pretpostavkom da ću uopšte imati nekoga. Nije neverovatno da ću se za pet ili deset godina vraćati kući iz šopinga noseći dva pakovanja alkalnih baterija za mog „dečka“, hranom za mačke i poslednjim herc romanom Danijele Stil koji nisam pročitala. Projekcija jezive budućnosti je nekim čudom uspela da potisne groznu sadašnjost pa sam kupila korset za slučaj da se onaj magarac od juče ponovo javi. Potom sam produžila do „Zare“ i počastila se cipelama koje su mi za pola broja manje i čija se boja ne uklapa ni sa čim iz mog ormara, ali sedamdeset posto popusta... Ma slatke su. Nema veze, smisliću nešto sa čim ću moći da ih nosim.

Nakon šopinga i kakvog-takvog olakšanja usledila je još jedna velika dilema. Depilacija. Mogućnost da se pomenuti pripadnik muškog stada dovela je u pitanje moj plan. Hodajući ka kozmetičkom salonu posmatrala sam spasilački sneg. Zima je znak da nema suknjica, a ako ih i ima idu u paru sa nadebljim grilonkama koje mogu da se kupe. To je savršena prilika da svojoj kozmetičarki kažem omiljenu rečenicu svake žene: samo pola nogu. Pojava umišljenog poznavaoca ženske psihe kom je ta mudrost izgleda oduzela čvrstinu i to na strateškim mestima nalagala je da pretrpim ceo proces voštane emancipacije. To znači puno bola, poneka suza, more mleka za telo sa aloja verom, crvenilo i svrab, pačiji hod do kuće, i sve to samo za njega i njegovo mlohavo veličanstvo. A on se možda neće ni javiti. Prokleto žensko! NJih, inače, baš briga. Oni mogu da budu debeli i dlakavi, da se izležavaju u svojim udobnim gaćama i patikama koje su im taman i da nas gledaju prekorno dok im se pravdamo kako nismo sitgle da odemo na delilaciju taj dan jer je pod rukom osetio da su dlačice počele da rastu. Jednom sam jednom svom bivšem predložila da se makar dole malo podšiša ako već neće da se depilira ili obrije. Bio je direktan potomak šimpanze, nije imao dlake samo oko očiju, ali to nije bila jedina sličnost sa višim primatima. Uglavnom, na tu rečenicu me je pogledao mrtav hladan i rekao kako svaki pravi tigar vreba iz šume i kako mu ne pada na pamet da se sa tim zamlaćuje. Za njih pripreme traju deset minuta. Ako je dobre volje obrije se. U suprotno objasni devojci da fura casual fazon. Imaju samo jednu dilemu: da li se tuširati ceo ili je dovoljno da samo zapere mačora? Ne nije šala. Jednom mi je jedan drugar priznao da je to uradio. Vraćao se sa fudbala kada ga je neka njegova trenutna draga iznenada pozvala. Na brzinu je izračunao da li mu se isplati da troši vreme i benzin na odlazak do kuće, svratio do pumpe da kupi kondome i na brzinu zapere tog svog mačora u „toaletu“ na toj istoj pumpi tečnošću za sudove jer nije bilo sapuna.

- Šta ćemo danas? Pola nogu kao uvek?

- Ne. Skini sve.

- Sve? I bikini zonu?

- Da.

- O mila, našla si dečka?

Ma da se nosi ona malo u tri majčine! Šta se nje tiče da li ja imam dečka ili ne? Odakle joj pravo da me analizira? Šta se jedne glupe kozmetičarke tiče moj ljubavni život? Naravno, nisam smela ništa da joj kažem. Sa kozmetičarkom uvek moraš da budeš fina inače depilacija može da bude još bolnija. Sa svakim povlačenjem trake sam pustila po neku suzu, ne toliko zbog bola, više zbog toga što je moja usamljenost bila toliko očigledna. Ta činjenica je bila jedina groznija stvar od lepive mase počupanih dlaka koje su samo padale kao da sam upravo došla iz džungle. U tom trenutku je sinulo svetlo na kraju tunela. Poslao je neki idotski sms koji je trebalo da zvuči šmekerski. Mislila sam da se nećkam, htela sam da dobro razmislim da li zaslužuje još jednu priliku nakog onog fijaska, ali nisam smela da dozvolim da glupa kozmetičarka koja je završila trogodišnji kurs koji pompezno naziva školom i život provodi uklanjajući sve što je gadno na ljudskom telu bude u pravu. Na prve tri poruke sam odgovorila odmah, da ne pomisli da nisam zaineterosavana. Četvrtu će malo sačekati. Jednostavniji od jednoćelijskih organizama, oni čak i u dvadesetprvom veku reaguju na iste stare ženske fore. Teranje čežnje je samo jedna od njih.

Gegajući se poput pijane patke na putu do kuće smogla sam snage da ga pitam šta sam to zaboravila, a on je iskusno odgovorio da će mi to reći samo uživo pa sam ga pozvala da dođe kod mene nadajući se da je, poput Arsenala, bolji kada igra u gostima. Čudno vam je što se razumem u fudbal? Upoznaj svog neprijatelja. Moja najbolja drugarica ima dečka već dugo. Sve ovo vreme on njoj prosipa priču kako ide da gleda sa drugarima Ligu šampiona, a ona sirota ni ne sanja da se Liga šampiona igra utorkom i sredom, a ne ponedeljkom kada on nestane na par sati i vrati se vidno veseliji i zaljubljeniji. Uglavnom, stajala sam tako u svom kupatilu propisno zamašćena mlakom za telo sušeći fenom novi korset i nadala se neće stići na vreme. Zaista, kasnio je lepih pola sata, taman dovoljno da dovršim pripreme. Zvono me je nečim čudom prenulo iz razmišljanja potpuno spremnu. Spremnu na sve. Osim na novo razočarenje.

Povratak na priče