Eko urbane priče

prica9

Slike iz snova 3

Ovoga puta sam u snu bio kupac.

Obreo sam se u ogromnoj bezličnoj prostoriji, nalik na magacin. Bilo je stilskih detalja koji su pokušavali da unesu nešto topline u taj prostor, poneka fotelja ili lampa, ali hladno neonsko svetlo odavalo je ono što su se ljubazni prodavci vešto trudili da sakriju. Drugačije osvetljena, drugačije osmišljena na centru prostora stajala je kasa, konačni cilj i smisao ovog mesta. Zastao sam i pogledao oko sebe, priznajem, naivno očekujući da ću ovde pronaći nešto što mi je potrebno. Opijeni klimatizovanim vazduhom gmizali su zombiji, aveti potrosačkog društva koje već nekoliko godina odumire, ali nikako da umre. I sada su tu, na ovoj poslednjoj rasprodaji, crvene etikete na kojima piše "akcija" privlačile su ih jače nego noćno svetlo leptirice. Svakome od njih nešto nedostaje. Neki su bez ruke, neki bez oka, bez noge, ponekog prsta. I svi probaju. Devojka bez usana stoji kraj pulta i skida silikonom prepumpana usta, potom isprobava drugačije modele usana. Uporno pokazuje neke fotografije, verovatno svoje iz mladjih dana, uporedjuje ih sa izloženim modelima, ali ne nalazi to što traži. Nedaleko od nje stariji gospodin pokušava da reklamira nogu, kaže da je par milimetara kraća. Prodavac odgovara da im krojač danas nije tu, da ne mogu ništa da učine. Izgleda da su lažna ljubaznost i još lažniji osmeh jedino što može da mu pruži. Krećem dalje, ali me presreće prodavačica. Pokušavam da joj objasnim da samo gledam, ali ona ne odustaje.

- Gospodjice, ja ni sam ne znam šta tražim, kako bi ste vi mogli da mi pomognete?

- Mogu da vam pokažem akcijske modele - ne odustaje- možda vam se nešto dopadne.

- Možda meni nije potrebno ništa odavde?

- Manite se gospodine, svakome je potrebno nešto odavde. Kod muškaraca su uvek popularni manji stomaci, pogotovo modeli sa ocrtanim pločicama, potom šira ramena, možda jači biceps, poneki centimetar na pravom mestu... Svakome nešto treba.

- Meni ne. Komforan sam u svomtelu, nisam savršen, ali ne moram ni da budem.

Na tu rečenicu odgovorio mi je tajac umesto nje. Stala je muzika, zastali su prodavci dok su mušterije gledale u mene sa mešavinom sažaljenja i neverice. Nakon nekoliko sekundi prodavačica se povratila od šoka.

- Možda gospodin nije od onih koji pridaju značaj spoljnim efektima mada ne znam kako bi ste drugačije privukli početnu pažnju na unutrašnje kvalitete, ali ako je tako postoji i za vas rešenje. Dole u podrumu je naše odeljenje za karakter i druge unutrašnje nedostatke pa pogledajte šta imamo tamo. Potom se vratite ovde, možda će se Vašem novom karakteru ipak dopasti nešto odavde.

Muzika je nastavila, prisutni su odahnuli, i uopšte, kao da je vreme nastavilo da teče. Krenuo sam pored kase ka stepenicama. Na kasi je stajala gospodja i pokazivala grudi koje je želela da kupi.

- Ne razumete, ima novca na kartici, sigurno ima. Pokušajte ponovo.

- Žao mi je gospođo, pokušali smo više puta. Možda da pokušate sa nekim skromnijim modelom?

- Vi ne shvatate, nije meni jedino važno da ponovo imam uspravne grudi. Dobro, to želim, ali baš ovaj model liči na moje grudi iz mladosti. Znate, jurila sam karijeru i propustila mladost. Sada bih to da vratim, da nekako obezbedim drugu šansu.

- Žao mi je gospodjo.

- Primate li čekove?

Na to se kasir odobrovoljio i rekao kako u principu to ne rade, ali će njoj izaći u susret. Sišao sam dole i zatekao neveliku prostoriju prepunu polica na kojima su stajale razne epruvete sa cenama. Video sam i Nju uprkos oskudnim osvetljenju. Mislim da sam video Nju. Iz polumraka se na momente videla ta devojka koja skoro pa da nije ni ličila na Nju. Sve na njoj je bilo neznatno drugačije, svaki detalj dovoljno drugačiji da više ne deluje poznato, a opet, celina je delovala poznato. Oči. Oči su bile iste kao nekada kada sam mislio da je poznajem.

- Znate, ja bih vratila moju dušu, ali ona je sada prevelika. Ne pasuje mi. Ne znam šta da radim.

- Srce gospodjice, tu je problem.

- Srce? Da. Srce Vam je premalo za tu dušu, ne može duša tu da stane, nema mesta.

- Zamenite mi onda srce.

Žao mi je, ali to nije nas proizvod. To je Vaše fabričko srce, samo se smanjilo da bi bilo mesta za druge dodatke. Iskoritili ste prostor za druge stvari pa se srce tokom vremena prilagodilo i umanjilo, povuklo se, tako da sada nema mesta za dušu.

- Ali šta ja sada da radim? Iz očiju mi seva to staro srce, nesrećno je traži nazad svoju staru dušu.

- Uzmite druge oči. Gore na spratu imate niz modela. Mislim da su nam čak ostale i jedne svetloplave. To nam je najpopularniji model. Znate, deluju iskreno pa valjda zato ljudi kupuju.

- Čekajte, ali to rešava posledicu, a ne uzrok. Šta ću bez duše sa nesrećnim srcem?

- Sve je više ljudi bez duše u današnje vreme, mislim da će za godinu, dve to biti veliki trend. A i šta će Vam?

- A srce?

- Srce će se vremenom umanjivati sve više i konačno nestati. Tu nije potrebna nikakva intervencija.

Rešena da ispusti ostatak suza iz starih očiju otišla je do toaleta, potom na sprat. A ja? Ja sam kupio pola litre zaborava, platio kauciju i otišao čvrsto rešen da je zauvek izbrišem. Na izlazu mi je promoterka dala kupon za popust na šira ramena. Čini mi se da će Vam trebati, rekla je koketno se smešeći.

Povratak na priče